Savremeni pristup ishrani domaćih životinja, sve se više oslanja na korišćenje aditiva, materija koje se dodaju u hraniva radi poboljšanja nekih njihovih svojstava. Sve je veća potražnja za prirodnim aditivima koji stimulišu rast i razvoj životinja. Fitogeni adidtivi, koji predstavljaju ekstrakte i esencijalna ulja dobijena od biljaka koje ispoljavaju pozitivno dejstvo na proizvodnju i zdravlje životinja su u skorije vreme posebno interesantni. Pored njih u širokoj upotrebi su danas zakiseljivači, adsorbenti, butirati, enzimi, mineralni dodaci i vitamini.

Zakiseljivači

Smanjena produkcija hlorovodonične kiseline u želucu mladih životinja je poznata, te je dodavanje zakiseljivača u hranu ili vodu životinja značajan metod za regulaciju kiselosti u probavnom traktu. Oni takođe predstavljaju potencijalnu alternativu antibioticima u ishrani, u cilju poboljšanja proizvodnih performansi i zdravstvenog statusa životinja. Proizvođači tovnih svinja, već nekoliko decenija, vrlo često koriste organske zakiseljivače - fumarnu, mravlju, limusku ili mlečnu kiselinu. Zna se da zakiseljivači snižavaju pH u želucu, što dovodi do pojačane aktivnosti proteolitičkih enzima, poboljšavaju svarljivost proteina i inhibiraju rast patogenih bakterija u digestivnom traktu. U brojlerskoj proizvodnji ili kod koka nosilja, koriste se ili putem hrane ili vode. Pozitivno delovanje ogleda se u boljoj apsorpciji proteina i kalcijuma, a isto tako značajan je efekat na kontrolu rasta štetnih mikroorganizama u probavnom traktu. Dokazano je da propionska, buterna i fumarna kisleina poboljšavaju konverziju hrane. Kod nosilja dodavanje zakiseljivača pokazuje pozitivan efekat na proizvodnju jaja i debljinu i kvalitet ljuske.

Mineralne materije

Mineralne materije čine posebnu,vrlo važnu grupu dodataka ishrani. Organizam ih ne stvara sam već ih prima hranom. Mineralne materije održavaju hemijsku ravnotežu organizma, učestvuju u njegovoj izgradnji i posreduju u mnogim životnim funkcijama. Danas je poznato da mineralne materije održavaju koncentraciju vodonikovih jona na određnom nivou, izgrađuju skelet, učestvuju u izgradnji gotovo svih ostalih ćelija organizma, uključujući tu i izgradnju telesnih tečnosti – krvi, limfe. One održavaju osmotski pritisak, od koga zavisi normalan mehanizam ishrane ćelije i ravnoteže tečnosti u organizmu, regulišu metabolizam vode. Neke od mineralnih materija učestvuju u ovom procesu kao hemijski elementi, neke opet grade neorganska jedinjenja (naprimer, NaCl). Neke materije, odnosno elementi, učestvuju u vrlo velikim procentima u izgradnji organizma, a neke čak i u vrlo malim količinama, učcestvuju u mnogim, takođe veoma važnim životnim funkcijama organizma. Snabdevanje organizma nekim mineralnim materijama ne predstavlja naročit problem, jer su one dosta rasprostranjene u prirodi i nalaze se u većini hraniva. Pored svima dobro poznatih neorganskih formi mineralnih materija (oksidi, sulfati, hloridi), danas se sve više koriste organski vezani mikroelementi u vidu kompleksa, gde su oni vezani za aminokiseline. Ovako vezani mikroelementi poboljšavaju fizičke i reproduktivne performanse životinja, povećavaju biodostupnost i apsorpciju u digestivnom traktu, opšte zdravlje i otpornost.

Adsorbenti mikotoskina

Mikotoksini, koje stvaraju plesni u hranivima sa većim procentom vlage, izazivaju simptome kao što su pad imuniteta, slab porast i smanjenje plodnosti, što sve rezultira u smanjenoj ekonomičnosti gajenja životinja. Plesni smanjuju hranjivu vrednost hrane, stvaraju prašinu i neprijatan ukus u hrani. Analitičko utvrđivanje i dijagnostika su veoma složeni i ne postoje praktični načini za njihovo odstranjivanje iz hrane. Iz tog razloga se u hranu dodaju posebno formulisani adsorbenti, koji štite životinje od kontaminirane hrane. U poslednje vreme, najčešće se koriste adsorbenti neorganskog porekla ( aktivni ugalj, hidratisani natrijum-kalcijum, natrijum bentonit itd), a sve više se uočavaju pogodnosti usled korišćenja organskih adsorbenata mikotoksina na bazi modifikovanog zida ćelije kvasca Saccharomyces cerevisiae koji ima širok spektar dejstva na veći broj različitih mikotoksina.

Enzimi

Jasno je dokazano da se korišćenjem enzima u ishrani, posebno kod mladih životinja ostvaruju benefiti. Kod mlađih kategorija je proizvodnja enzima manja, te ih je poželjno dodavati kroz hranu. Cilj dodavanja enzima je, dopuna aktivnosti endogenih enzima životinja, otklanjanje antinutritivnih materija iz hraniva, povećanje energetske vrednosti hraniva povećanjem dostupnosti hranjivih materija za resorpciju, kao i smanjenje izlučivanja neiskorišćenih hranjivih materija u spoljašnju sredinu. Dodavanje enzima može biti značajno i za ishranu preživara, mada se mehanizam razlaganja hranjivih materija kod njih bitno razlikuje u odnosu na nepreživare, s obzirom da buražna mikroflora proizvodi neophodne enzime. Korišćenje enzima u zamenama za mleko za mlade preživare veoma je značajno u cilju boljeg korišćenja biljnih proteina i skroba. Efikasnost iskorišćavanja hraniva može se povećati upotrebom odgovarajućih enzimskih preparata. Ovim se povećava količina šećera dostupnih organizmu. Skrob kao nestrukturni ugljeni hidrat se, istina, bolje koristi kod nepreživara, ali pri unošenju velikih količina u digestivni trakt jedan deo može proći potpuno neiskorišćen. Zbog toga se preporučuje dodavanje enzima smešama namenjenim mladim i visokoproduktivnim životinjama čiji su obroci sastavljeni na bazi žitarica.

Stimulatori rasta (probiotici i prebiotici)

Sve više se primenjuje prirodna alternativa antibioticima čime se izbegavaju mogući neželjeni efekti usled dodavanja antibiotika. Prebiotski preparati na bazi mananoligosaharida nadoknađuju oštećenu crevnu floru i sprečavaju patogene bakterije da se razmnože i naruše zdravlje životinja tako što manani stvaraju kompleks sa bakterijama koji onemogućava vezivanje patogena za crevni zid. Probiotski preparati promovišu korisne bakterije u digestivnom traktu što dovodi do bolje svarljivosti hrane, a samim tim i do poboljšanja denvnog prirasta i bolje stope konverzije.

Butirati

Postoji mnogo istraživanja u kojima je potvrđeno pozitivno dejstvo butirata na digestivni trakt. Njihova osnovna uloga je poboljšanje intestinalnog zdravlja. Svoja svojstva butirati pokazuju u dva pravca, prvo kao stimulatori rasta i diferencijacije ćelija zida creva (crevne resice) i drugo kao stimulator intestinalne mikroflore (favorizujući rast pozitivnih mikroorganizama). Ova pozitivna dejstva butriata na organizam životinja, direkno utiču na poboljšanje opšteg zdravlja i proizvodnjih performansi životinja.

Biljni (fitogeni) aditivi

Biljni ili fitogeni aditivi predstavljaju materije dobijene iz biljaka. To su najčešće ekstraki ili esencijalna ulja dobijena od biljaka koje ispoljavaju pozitivno dejstvo na zdravlje životinja. One imaju pozitivno dejstvo, dajući bolji ukus hrani, povećavajući pritom apetit životinja. Pored toga, oni mogu ispoljavati i antimikrobno, antiinflamatorno, antifungicidno i antioksidativno dejstvo. Neki od njih doprinose zaštiti životne sredine, kontrolišući oslobađanje amonijaka i otpuštanje azota. U novije vreme značajni su rezultati upotrebe biljnih adiditva sa kokcidiostatskim delovanjem. Postoji veliki broj biljnih vrsta koje imaju ove osobine i koje mogu pozitivno uticati na korišćenje hrane, prirast i konverziju.